О ДУШАНУ ЦВЕТКОВИЋУ БАРЈИ

БАРЈА

     Удружење грађана аматерског позоришта из Сурдулице од 2003.када је било још под окриљем Сурдуличког културног центра, носи назив „Барја“, по Душану Цветковићу, надимком Барја који је  у Сурдулицу после рата дошао са неком партизанском позоришном групом, и ту је и остао. Радио је у „Хидроелектранама“, а у исто време оснивао позоришни живот у Сурдулици, као глумац и режисер.
     Као и већина позоришних људи, имао је јаку осећајност, инстинкт за културу, нарочито за позориште. Био је велики боем, духовит и комуникативан. 
     Памти се чувени догађај из „Ивкове славе“, у почецима сурдуличког позоришта. Барја је режирао представу, и у исто време играо Калчу. Тада се на сцени стварно доносило јело и пиће, из кафане, сценска реквизита би се у сласт појела. 
   ...И тако, глуми Барја Калчу,  једе печење и пије вино, кад ти се неки Мића Божин, његов другар из кафане „Ловац“ из публике попне на сцену, седне за софру, па и он лепо замези и попије, па се врати у публику. На сцени нико не реагује, све иде својим током, свако декламује свој текст, тако да је публика била убеђена да је то део режије. Е, шта је било после код „Ловца“...